Dobrovoljno zdravstveno-putno osiguranje namenjeno je svim našim građanima do 85 godina starosti koji putuju u neku od zemalja potpisnica šengenskog sporazuma. Domaće obavezno zdravstveno osiguranje koje imamo kao građani Srbije nece nam biti od koristi u inostranstvu.
Postoje individualne, grupne ili porodicne polise putnog osiguranja. Osiguravajice kompanije pokrivaju troskove u zavisnosti od destinacije na koju putujete i samog rizika putovanja. Svaki osiguranik moze sam da snosi troskove koje ce kasnije refundirati u unapred predvidjenom roku. Ovakva osiguranja su obavezna za dobijanje viza.
Na svakoj polisi osiguranja postoji napisan kontakt telefonu u slučaju potrebe. Putnik treba da pozove taj broj telefona i da objasni kakav problem ima. Službenik osiguravajuće kuće će ga dalje uputiti do odgovarajuće medicinske ustanove sa kojom oni imaju sklopljen sporazum i daće mu sve potrebne birokratske instrukcije.
Sta sve pokriva medjunarodno putno zdravstveno osiguranje:
- ambulantnog lečenja,
- nabavke lekova i sanitetskog materijala,
- hitnog prevoza do najbliže bolnice,
- bolničkog lečenja,
- neophodne dijagnostike
- neodložnih operacija zbog akutne bolesti,
- stomatološke usluge u cilju olakšavanja akutne zubobolje,
- i druge troškove, u skladu sa uslovima osiguranja.
Pogranicne sluzbe cesto proveravaju da li putnici imaju osiguranje i posedovanje polise svakako može doprineti da se uobičajena granična kontrola obavi brže i jednostavnije, naročito imajući u vidu eventualnu jezičku barijeru pri komunikaciji sa graničnim službenicima. Ukoliko putnik ne poseduje osiguranje, moze da se desi da mu bude onemogućen ulazak u zemlju. Takođe, posedovanje putnog zdravstvenog osiguranja nije uslov za putovanje, ali se svakako preporučuje njegovo pribavljanje, zbog lične bezbednosti u slučaju potrebe za medicinskom intervencijom tokom putovanja, buduci da su zdravstvene usluge u inostranstvu prilicno skupe.