Jedna od najvećih predrasuda koja je duboko ukorenjena među putnicima je da su low cost prevoznici manje sigurni i bezbedni od klasičnih avio kompanija. U pogledu bezbednosti i sigurnosti apsolutno ne postoji nikakva razlika između bilo koje regularne avio kompanije. Sve avio kompanije, moraju da ispunjavaju osnovne standarde koji su propisani od nadležnih svetskih, lokalnih institucija i regulatornih tela, da prolaze veoma stroge, detaljne provere i kontrole bezbednosti, jer u potivnom gube dozvolu za obavljanje saobraćaja.
Saobraćaj koji obavljaju low cost prevoznici je isključivo “point-to-point” tj. direktni letovi između dva grada. Moguće je u mreži linija napraviti i neke zahtevne rute, ali će svaki segment biti potpuno nezavisan i putnik neće imati nikakvu podršku i zaštitu avio kompanije, ukoliko dođe do kašnjenja leta i gubljenja konekcije.
Low cost ili niskobudžetne avio kompanije posluju po principu što nižih troškova, da bi na taj način putncima pružili niske cene osnovnog avio prevoza:
- Low cost kompanije prave uštede na nabavkama jednog tipa aviona ili manjeg broja različitih tipova aviona, što im značajno umanjuje troškove održavanja aviona.
- Low cost komapnije su lišene svakog luksuza i nemaju biznis klasu, već cela kabina aviona predstavlja jedinstvenu ekonomsku klasu. Postavlja se veći broj sedišta sa manje prostora za noge. Na ovaj način postižu se velike ustede prilikom kreiranja unatrašnjosti aviona.
- Low cost kompanije imaju dodatni izvor zarade prodajom hrane, pića i razne duty free robe. Cene nisu previsoke i slične su cenama na aerodromu.
- Zabava tokom leta u vidu ugrađenog elektronskog sistema koji je dostupan putnicima ne postoji ili se kod pojedinih interkontinentalnih low cost komapnija dodatno plaća.
- Ručni prtljag je besplatan, shodno međunarodnim pravilima. Međutim, svako prekoračenje dimenzija ili težine prtljaga zahteva visoke dodatne troškove. Predati prtljag kod low cost prevoznika nije besplatan i on se uvek dodatno plaća. Avio kompanije stimulišu putnike da prilikom kupovine avio karte kupe prtljag po jeftinijim cenama, dok je kasnija kupovina preko intereneta ili na aerodromu značajno skuplja.
- Prodaja avio karata samo preko interneta ili call centra je još jedan od načina da se smanje aerodrmski troškovi i da se putnicima omoguće jeftinije avio karte. Plaćanja se vrše bankarskim transferima i raznim vrstama kartica (brendiranim, platnim ili kreditnim), a low cost avio kompanije za ovo uzimaju određenu nadoknadu koju pravdaju troškovima platnog prometa.
- Izbor aerodroma je takođe drugačiji i kompanije obično biraju alternativne aerodrome koji su jeftiniji, ali udaljeniji od željene destinacije.
- Uprkos brojnim predrasudama, pilioti i kabinsko osoblje su profesionalni i podjednako plaćeni kao i oni kod klasičnih avio kompanija. Jedina razlika je kod ostalih zaposlenih., jer ove avio kompanije nemaju hiljade zaposlenih službenika.
Najpoznatiji niskotarifni prevoznici suRyanair i Easyjet, Wizz Air, Vueling, Pegasus Airlines, Air Asia, Air Arabia, Fly Dubai, Southwest Airlines i dr.
U poslednje vreme su se izdvojile neke avio kompanije koje po načinu poslovanja ne mogu da se svrstaju ni na jednu stranu. Nalaze se negde između po načinu složenosti sistema, cenama avio karata, pružanja usluga tokom leta, uračunatog prtljaga. One nude putnicima mogućnost presedanja i čak sarađuju sa drugim avio prevoznicima. U ove Hibridne ili Budžetske avio kompanije možemo svrstati i neke koje lete iz Srbije: Fly Niki, Germanwings, Norwegian Air, Cimber Sterling i Spanair.