Nadamo se da ste u prethodnim brojevima zajedno sa rubrikom FLY & TRAVEL SAVETI uronili u svet letenja i da ste dobili odgovore na mnoga Vaša pitanja. Ovoga puta Vaše putovanje posmatramo iz jednog novog ugla i osvetljavamo i one ne tako prijatne momente koji ga prate. Naime, znamo da u većini slučajeva putovanje avionom predstavlja pravi doživljaj koji putnicima ostane u lepom sećanju, ali šta se dešava u situacijama kada avio kompanija otkaže let, promeni vreme polaska ili povratka, kada izgubite konekciju ili kada se Vaš prtljag zagubi? Šta raditi u takvim okolnostima, šta možete da očekujete i koja su Vaša prava?

IZGUBLJENI ILI OŠTEĆENI PRTLJAG

Izgubljenim prtljagom smatra se onaj prtljag koji sa polaznog aerodroma nije stigao na krajnju destinaciju. Prilikom čekiranja i predavanja prtljaga službenik avio kompanije stavlja nalepnicu za njegovu registraciju. Nalepnice se mogu oštetiti ili spasti tokom sortiranja prtljaga, vremenskih neprilika, ili ljudskom greškom mogu biti poslati na pogrešnu stranu, što su najčešći razlozi odlaska prtljaga na neželjenu destinaciju. Uz priloženu avionsku kartu putnik prijavljuje nestali prtljag na posebnim šalterima ( LOST LUGGAGE , LOST BAGGAGE, LOST AND FOUND ). Nakon prijave, aerodromske službe na osnovu elektronskog zapisa nalepnice, veličine, oblika i sadržaja prtljaga, itinerera, lociraju zagubljeni prtljag. Prtljag se najčešće pronalazi u roku od 24h i prvim letom šalje do krajnjeg odredišta. Zatim, podleže strogoj carinskoj kontroli, kojoj ponekad i putnik mora da prisustvuje, nakon čega se šalje na kućnu adresu, hotel ili mesto boravka putnika.

U slučaju oštećenja ili gubitka prtljaga putnik ima pravo na odštetu koju mu isplaćuje avio kompanija, a

maksimalna visina odštete je unapred utvrđena. Takođe, avio kompanije prihvataju neplanirane troškove kupovine neophodne garderobe, za slučaj da se putnik nađe na destinaciji koja nije njegovo mesto prebivališta.

OTKAZIVANJE LETA

Avio kompanije mogu otkazati svoje letove zbog više razloga. Najčešci razlog jeste mali broj putnika na konkretnom letu, ali takvu zvaničnu informaciju nikada nećete čuti, jer to sigurno nije u interesu avio kompanije. Pored toga, razlozi mogu biti tehničke prirode, zbog najavljenih vremenskih neprilika, štrajkova itd.. Prava putnika u ovakvim situacijama su jasno definisana: potpuni povraćaj novca ili preusmerenje na drugi let. Najčešće promene su već za sledeći dan, ali se može desiti da naredni let bude nekog kasnije datuma. Kada je očekivano vreme polaska drugog leta najmanje dan nakon polaska koje je bilo planirano za otkazan let, putniku se može ponuditi hotelski smeštaj, prevoz od aerodroma do hotela, besplatni obroci i osvežavajuća pića, nekoliko telefonskih poziva, slanje faksa ili mejlova. Putnici nemaju pravo na nadoknadu troškova u slučaju da su obavešteni minimum dve nedelje pre planiranog polaska i da ponuđeno vreme polaska i dolaska na planiranu destinaciju značajno ne odstupa od prvobitnog. Takođe, avio kompanije nisu u obavezi da nadoknade štetu putnicima u slučaju neplaniranih okolnosti kao što su vremenske neprilike, vulkanske erupcije, poplave, zemljotresi, avionske nesreće, terorističke pretnje i slično. U tom slučaju putnici imaju prvo samo na nadoknadu troškova ili preusmeravanje puta.

KAŠNJENJE LETA

Svako odlaganje poletanja ili sletanja najčešće je uslovljeno meteoroloskim razlozima, tehničkim problemima ili gužvom na poletno – sletnoj stazi.

Avio kompanija je u obavezi da obavesti putnika o kašnjenju leta, a službenik avio kompanije da obavesti putnika o svim njegovim pravima u konkretnom slučaju.

Svako kašnjenje koje je manje od dva sata smatra se normalnim, pravno prihvatljivim i u tom slučaju avio kompanije nemaju nikave obaveze prema putnicima, osim da ih o promeni vremena obaveste. Kod dužih čekanja avio kompanije imaju obavezu zbrinjavanja putnika. Stepen zbrinjavanja najčešće zavisi od dužine kašnjena. Za kraća čekanja putnici mogu imati pravo na besplatan obrok, osveženje, telefonski poziv. Duža čekanja mogu podrazumevati hotelski smeštaj, transfer od aerodrome i nazad, nadoknadu troškova ili preusmeravanje puta.

NEDOBROVOLJNO RERUTIRANJE (PREUSMERAVANJE)

Kašnjenje leta može dovesti  putnika u situaciju da nema dovoljno vremena da stigne na sledeći let, da bude odbijen za ukrcavanje tj. da izgubi konekciju. Otkazivanje leta od strane avio kompanije takodje može zadesiti putnika. Nedobrovoljno rerutiranje je procedura koju avio kompanije predviđaju u takvim situacijama i podrazumeva promenu leta po bilo kom osnovu ( promenu prevoznika, promenu vremena leta, promenu destinacije, promenu putnicke klase ). Rerutiranje, odnosno preusmeravanje na alternativni let bi trebalo da bude slično prvobitno planiranom letu. Ako putnik ima direktan let, avio kompanija može ponuditi let sa presedanjem na nekom od aerodroma u blizini i u tom slučaju avio kompanija snosi sve dodatne troškove. Ukoliko je čekanje na preusmereni let duže, putnik ima pravo na obrok, osvežavajuće piće, telefon, smeštaj itd, naravno sve u skladu sa dužinom čekanja. Putnik može biti preusmeren na drugi let i skuplju klasu, ako je klasa po kojoj je putnik kupio kartu već zatvorena. U tom slučaju putnik dobija punu uslugu skuplje klase i nema obavezu plaćanja razlike u ceni klase. Preusmerenje na nižu klasu obavezuje avio kompaniju da nadoknadi troškove. Nedobrovoljno rerutiranje je alternativa koju nude kompanije kada dodje do kašnjenje ili otkazivanje leta, ali se putnik uvek može opredeliti i za potpuni povraćaj kompletnih troškova.

U specijalni prtljag spada prtljag koji znacajno odstupa od stnadardnih kofera prema svojim oblicima I dimenzijama. Sva sportska oprema se meri i razvrstava u tri kategorije: mala, srednja i velika.

BICIKL

Prevoz bicikla se obicno prevozi po tarifama koje zavise od aviokompanije i destinacije. Moraju biti spakovani na propisan nacin u specijalne boksove za bicikl ili kao registrovani prtljag, dok pojedine kompanije ne postavljau nikave uslove. Pre leta se zato treba temeljno raspitati o svemu, ne samo kod aviokompanije nego ako je moguće i na aerodromu sa koga ćemo poleteti.

SKI I SNOWBOARD OPREMA I OPREMA ZA GOLF

Može se jednostavno transportovati kao predati prtljag koji se računa kao jedan komad prtljaga ako je zapakovan zajedno i on se računa u ukupni prtljag poštujući težinski koncept. Postoji i opcija doplate ukoliko se oprema transportuje kao dodatni prtljag prema unapred odredjenim tarifama koje zavise od prevoznika. Za ovu opremu je potrebna rezervacija i potvrda 48 sati pre poletanja

KAJAK, KANU I OPREMA ZA SURFOVANJE

Pojedine aviokompanije zbog tipova aviona nemaju mogućnost prevoza ovakve opreme. Većinom se moraju predati kao roba i u tom slučaju se tranportuju po pravilima kargo saobraćaja. Svaka aviokompanija propisuje sopstvena pravila za prevoz specijalnog prtljaga u zavisnosti od sopstvenog tarifnog sistema i koncepta određivanja cena kao i od tipa aviona kojim se vrši prevoz.

RONILACKA OPREMA

Ronilačka oprema se može sastojati od odela, prsluka, čarapa, maske, cipela, peraja, noža i regulatora. Ronilačke lampe moraju biti transportovane kao ručni prtljag i sijalica i baterija iz njih moraju biti izvađeni. Boca za kiseonik mora biti prazna a ventil na njoj mora biti otvoren i skinut. Ronilačka oprema može biti zapakovana zajedno i predata kao jedan komad prtljaga (komadni koncept), u slučaju da prelazi propisanu težinu naplaćuje posebna tarifa.

MUZICKI INSTRUMENT

Muzički instrumenti se mogu prevoziti na više načina. Instrument se može prenositi kao registrovan ako je zapakovan u tvrdu kutiju. Aviokompanije ne odgovaraju za oštećenje ukoliko su instrumenti loše zapakovani.

Instrumenti čija dužina premašuje 100 cm se mogu transportovati isključivo kao jedan komad prtljaga (ne mogu biti zapakovani zajedno sa nekim drugim stvarima). Za instrumente čija je dužina preko 203 cm ili su teži od 32 kg mora se tražiti saglasnost aviokompanije. U ručnom prtljagu se mogu prenositi manji muzički instrumenti ukoliko se mogu uneti u kasete za ručni prtljag iznad sedišta. Za veće instrumente koji se prenose u putničkoj kabini potrebno je rezervisati dodatno sedište. Dodatno sedište se plaća po ceni karte za odraslu osobu.

Dobrovoljno zdravstveno-putno osiguranje namenjeno je svim našim građanima do 85 godina starosti koji putuju u neku od zemalja potpisnica šengenskog sporazuma. Domaće obavezno zdravstveno osiguranje koje imamo kao građani Srbije nece nam biti od koristi u inostranstvu.

Postoje individualne, grupne ili porodicne polise putnog osiguranja. Osiguravajice kompanije pokrivaju troskove u zavisnosti od destinacije na koju putujete i samog rizika putovanja. Svaki osiguranik moze sam da snosi troskove koje ce kasnije refundirati u unapred predvidjenom roku. Ovakva osiguranja su obavezna za dobijanje viza.

Na svakoj polisi osiguranja postoji napisan kontakt telefonu u slučaju potrebe. Putnik treba da pozove taj broj telefona i da objasni kakav problem ima. Službenik osiguravajuće kuće će ga dalje uputiti do odgovarajuće medicinske ustanove sa kojom oni imaju sklopljen sporazum i daće mu sve potrebne birokratske instrukcije.

Sta sve pokriva medjunarodno putno zdravstveno osiguranje:

• ambulantnog lečenja,
• nabavke lekova i sanitetskog materijala,
• hitnog prevoza do najbliže bolnice,
• bolničkog lečenja,
• neophodne dijagnostike
• neodložnih operacija zbog akutne bolesti,
• stomatološke usluge u cilju olakšavanja akutne zubobolje,
• i druge troškove, u skladu sa uslovima osiguranja.

Pogranicne sluzbe cesto proveravaju da li putnici imaju osiguranje i posedovanje polise svakako može doprineti da se uobičajena granična kontrola obavi brže i jednostavnije, naročito imajući u vidu eventualnu jezičku barijeru pri komunikaciji sa graničnim službenicima. Ukoliko putnik ne poseduje osiguranje, moze da se desi da mu bude onemogućen ulazak u zemlju. Takođe, posedovanje putnog zdravstvenog osiguranja nije uslov za putovanje, ali se svakako preporučuje njegovo pribavljanje, zbog lične bezbednosti u slučaju potrebe za medicinskom intervencijom tokom putovanja, buduci da su zdravstvene usluge u inostranstvu prilicno skupe.

Jedna od najvećih predrasuda koja je duboko ukorenjena među putnicima je da su low cost prevoznici manje sigurni i bezbedni od klasičnih avio kompanija. U pogledu bezbednosti i sigurnosti apsolutno ne postoji nikakva razlika između bilo koje regularne avio kompanije. Sve avio kompanije, moraju da ispunjavaju osnovne standarde koji su propisani od nadležnih svetskih, lokalnih institucija i regulatornih tela, da prolaze veoma stroge, detaljne provere i kontrole bezbednosti, jer u potivnom gube dozvolu za obavljanje saobraćaja.

Saobraćaj koji obavljaju low cost prevoznici je isključivo “point-to-point” tj. direktni letovi između dva grada. Moguće je u mreži linija napraviti i neke zahtevne rute, ali će svaki segment biti potpuno nezavisan i putnik neće imati nikakvu podršku i zaštitu avio kompanije, ukoliko dođe do kašnjenja leta i gubljenja konekcije.

Low cost ili niskobudžetne avio kompanije posluju po principu što nižih troškova, da bi na taj način putncima pružili niske cene osnovnog avio prevoza:

• Low cost kompanije prave uštede na nabavkama jednog tipa aviona ili manjeg broja različitih tipova aviona, što im značajno umanjuje troškove održavanja aviona.
• Low cost komapnije su lišene svakog luksuza i nemaju biznis klasu, već cela kabina aviona predstavlja jedinstvenu ekonomsku klasu. Postavlja se veći broj sedišta sa manje prostora za noge. Na ovaj način postižu se velike ustede prilikom kreiranja unatrašnjosti aviona.
• Low cost kompanije imaju dodatni izvor zarade prodajom hrane, pića i razne duty free robe. Cene nisu previsoke i slične su cenama na aerodromu.
• Zabava tokom leta u vidu ugrađenog elektronskog sistema koji je dostupan putnicima ne postoji ili se kod pojedinih interkontinentalnih low cost komapnija dodatno plaća.
• Ručni prtljag je besplatan, shodno međunarodnim pravilima. Međutim, svako prekoračenje dimenzija ili težine prtljaga zahteva visoke dodatne troškove. Predati prtljag kod low cost prevoznika nije besplatan i on se uvek dodatno plaća. Avio kompanije stimulišu putnike da prilikom kupovine avio karte kupe prtljag po jeftinijim cenama, dok je kasnija kupovina preko intereneta ili na aerodromu značajno skuplja.
• Prodaja avio karata samo preko interneta ili call centra je još jedan od načina da se smanje aerodrmski troškovi i da se putnicima omoguće jeftinije avio karte. Plaćanja se vrše bankarskim transferima i raznim vrstama kartica (brendiranim, platnim ili kreditnim), a low cost avio kompanije za ovo uzimaju određenu nadoknadu koju pravdaju troškovima platnog prometa.
• Izbor aerodroma je takođe drugačiji i kompanije obično biraju alternativne aerodrome koji su jeftiniji, ali udaljeniji od željene destinacije.
• Uprkos brojnim predrasudama, pilioti i kabinsko osoblje su profesionalni i podjednako plaćeni kao i oni kod klasičnih avio kompanija. Jedina razlika je kod ostalih zaposlenih., jer ove avio kompanije nemaju hiljade zaposlenih službenika.

Najpoznatiji niskotarifni prevoznici  suRyanair i Easyjet, Wizz Air, Vueling, Pegasus Airlines, Air Asia, Air Arabia, Fly Dubai, Southwest Airlines i dr.

U poslednje vreme su se izdvojile neke avio kompanije koje po načinu poslovanja ne mogu da se svrstaju ni na jednu stranu. Nalaze se negde između po načinu složenosti sistema, cenama avio karata, pružanja usluga tokom leta, uračunatog prtljaga. One nude putnicima mogućnost presedanja i čak sarađuju sa drugim avio prevoznicima. U ove Hibridne ili Budžetske avio kompanije možemo svrstati i neke koje lete iz Srbije: Fly Niki, Germanwings, Norwegian Air, Cimber Sterling i Spanair.

Prilikom rezervacije i kupovine aviokarte imate mogućnost da izaberete željeno sedište. Od velikog značaja za ovaj izbor je informacija o tipu aviona kojim ćete leteti. Ovu informaciju takođe možete dobiti već prilikom rezervacije.

Lowcost aviokompanije dodatno naplaćuju mogućnost da se rezerviše određeno sedište. Klasične aviokompanije do sada nisu posebno naplaćivale  rezervaciju sedišta ali se u poslednje vreme mogu čuti vesti da neke kompanije izbor sedišta svrstavaju u doplatne opcije.

Posebna sedišta kao što su ono pored izlaza za slučaj opasnosti ili sedišta za majku sa bebom (sa prostorom za dečju korpu).

Kako se može rezervisati sedište?

• Ukoliko putujete u maloj grupi, prilikom šalterskog čekiranja naglasite službeniku da ste u grupi i da želite da putujete zajedno na susednim sedištima, kako vas službenik ne bi razdvojio.

Online tokom samostalne rezervacije i kupovine preko interneta

• U agenciji prilikom kupovine karte ako to je ta opcija ponuđena u rezervacionom sistemu
• Samostalno prilikom online registracije za let (online check-in)
• Prilikom šalterske registracije za let (desk check-in) tako što ćete naglasiti službeniku aviokompanije koje vam je željeno mesto u avionu.

Ukoliko ne uraditi ni jednu od ovih opcija sedište će vam biti automatski dodeljeno prilikom online registracije ili će vam službenik dodeliti prvo slobodno prilikom šalterske registracije.

Izbor sedišta je veoma važan za mnoge putnike. Sedišta se označavaju brojevima i slovima. Prvo se ispisuje broj koji označava red a zatim mu se dodaje slovo koje predstavlja oznaku kolone. Na primer, sedište 5C u Boeingu 737 je sedište pored prolaza u 5 redu sa leve strane kabine. Od pozicije sedišta dosta toga zavisi.

Legroom

kojim se označava “prostor za noge” odnosno prostor između dva susedna sedišta u istoj koloni. Visoki putnici neće biti srećni ako moraju više sati da provedu na sedištu koje ne nudi dovoljno prostora za njihove duge noge. Krupnijim putnicima je pak bitnije da imaju više prostora u odnosu na susedna sedišta u istom redu. Za razliku od legrooma-a ovaj prostor je ipak standardniji i sa manjim razlikama.

Konfiguracija sedišta

Konfiguracija sedišta se predstavlja kao “broj + broj” što označava raspored kolona sedišta i prolaza. Standardni način za označavanje kolona je uz pomoć velikih slova abecede.

Kao najstandardnija konfiguracija se uzima 3+3 odnosno ABC+DEF. Slovni raspored zavisi od aviokompanije. Oznake sedišta se nalaze iznad a broj reda je bočno na pregradama za ručni prtljag.

Sedišta mogu biti konfigurisana u sledećem rasporedu kolona: 1+1, 1+2, 2+2, 2+3, 3+3, 2+3+2, 2+4+2, 3+4+3. U velikim širokotrupnim avionima ili onima koji imaju dve palube postoji više različitih rasporeda sedišta.

Saveti za izbor sedišta:

• Ukoliko se plašite letenja izaberite prednje redove pošto je osećaj leta najstabilniji a i blaži je osećaj prilikom poletanja i sletanja pošto se vrh aviona prvi diže i prvi spušta. Takođe birajte red do prolaza umesto do prozora. ovo posebno uradite ako je strah od letenja u velikoj meri posledica vašeg straha od visine.
• Ako ste ljubitelj letenja onda bi vam najverovatnije najviše prijalo da sedite u kokpitu ali treba da znate da je tamo strogo zabranjen ulazak. Oni koji su imali tu privilegiju da se voze u kokpitu znaju da je osećaj neprocenjiv.
• Osobe koje vole da posmatraju predele iznad kojih lete treba da rezervišu sedište pored prozora.

TIPOVI AVIONSKIH SEDISTA

Mogućnost izbora sedišta u zavisnosti od njegovog kvaliteta je sužena na tip sedišta koji koristi aviokompanija u svojim avionima. Putnik može izborom putnog razreda (klase) da izabere i određeni kvalitet sedišta ali je i tu mogućnost izbor sužen na ona sedišta koja kompanija poseduje. Međutim kada se o poziciji sedišta tiče tu je izbor uvek isti. Putnici će izabrati sedište pored prozora ili pored prolaza u skladu sa svojim afinitetima. Da bi putnik napravio dobar izbor potrebno je da pre rezervacije sedišta upozna konfiguracija putničke kabine. Ona se razlikuje u zavisnosti od tipa aviona, organizacije putnih razreda aviokompanije i namene aviona. Ako je na primer avion namenjen čarter letovima onda će njegova putnička kabina biti jednostavno konfigurisana sa samo jednim putnim razredom pa je onda i konfiguracija sedišta drugačija od istog tipa aviona koji se koristi na redvonim linijama koje imaju više različitih putnih razreda (klasa).

U zavisnosti od pozicije postoje sledeći tipovi sedišta:

Sedišta pored izlaza za slučaj opasnosti
(emergency seat)

Ova sedišta se, kako im i ime samo kaže, nalaze pored izlaza za slučaj opasnosti. ova sedišta nude najveći konfor pošto je i razmak ka sedištu ispred značajno veći. Međutim ova sedišta imaju ograničenje u smislu koji putnici mogu da ih rezervišu.

Zbog njihovog položaja putnik koji ga rezerviše mora biti sposoban da u vanrednim situacijama odreaguje na predviđen način i otvori vanredni izlaz i oslobodi prolaz. Ovu proceduru putniku posebno objašnjava neko od kabinskog osoblja.

Putnik na ovom sedištu mora biti i spreman i voljan da to uradi a od procene kabinskog osoblja zavisi i da li će tokom leta ostati na izabranom sedištu. Ukoliko kabinsko osoblje proceni da osoba koja se tu nalazi nije spremna ili sposobna na saradnju može je premestiti na neko drugo mesto. Zato se prilikom rezervacije osoba obavezno mora upoznati sa potrebnim uslovima. Kod lowcost aviokompanija se ovakvo sedište plaća više nego obično.

Sedišta pored prozora
(window seat)

su veoma popularna kod osoba koje vole da posmatraju predele iznad kojih putuju. Sedenje pored prozora je manje udobno zato što putnik ima samo mali prostor ispred sebe na raspolaganju. Prilikom ustajanja mora da pomera saputnike koji sede pored njega.

Ova sedišta treba obavezno izbegavati ukoliko putnik ima strah od letenja ili samo strah od visine. U tom slučaju treba da bira sedište pored prolaza.

Sedište pored prolaza
(aisle seat)

Osobe koje se plaše letenja, kojima je bitan osećaj slobode da mogu ustati kad god požele a da ne moraju nekoga da pomeraju treba da izaberu sedište pored prolaza.

Na ova sedišta se takođe smeštaju osobe sa posebnim potrebama (slabo pokretne osobe) kao i osobe kojima je dodeljena pratnja tokom leta kako bi mogle biti pod lakšim nadzorom kabinskog osoblja.

Sedište ispred / iza pregrade
(bulkhead seat)

Ovo su posebno zanimljiva sedišta. Ako se nalaze iza pregrade što su obično sedišta u prvom redu ekonomske klase onda su u pitanju fantastična mesta gde putnici imaju više prostora. Ako se pak radi o sedištima ispred pregrade (obično u poslednjem redu) onda su to loša sedišta pošto se ne mogu oboriti (nagnuti) za spavanje pa samim tim i ne nude standardanan komfor. Sa ovims edištima treba biti obazriv i ako se rezevišu treba paziti u kom su redu i da li je pregrada ispred ili iza. U zavisnosti od tipa aviona pregrada može biti od čvrstog materijala i tada obično služi kao stalak za štampu ili može biti obična zavesa. Pregrada na kraju aviona obično je zid kojim se odvaja deo putničke kabine u kome se nalaze toalet, bife i ostave za posadu.

U zavisnosti od naslonjača postoje sledeći tipovi sedišta:

Sedišta sa običnim naslonjačem
(Recliner seat)

Kod ovih sedišta se naslonjač može neznatno iskriviti unazad kako bi se putnici mogli lakše opustiti i odspavati. ovo su standardna sedišta u svim avionima i kod svih aviokompanija. Njihova veličina, udobnost, materijali od kojih su napravljena zavise od aviokompanije. Ovakva sedišta sa poboljšanim karakteristikama (bolji materrijali, veći komfor i prostor za putnike) su i u biznis klasi kod aviona za kraći i srednjelinijski saobraćaj.

Sedišta sa oborivim naslonjačem
(Lie-flat seat)

klasična sedišta koja se mogu oboriti tako da čine ugao od 180 stepeni kako bi putnici mogli da se “ispruže”. Ipak ova sedišta se ne mogu oboriti u potpuno horizontalan položaj već ostaju pod određenim blagim nagibom. Da bi se sedišta mogla koristiti njihova konfiguracija u putničkoj kabini je posebna i zavisi od tipa aviona i aviokompanije. Ovakva inovativnija i udobnija sedišta se nalaze u biznis i prvim razredima u širokotrupnim avionima za intekontinentalni saobraćaj.

Kombinovana sedišta
(Suit seat)

Ova najnaprednija sedišta su najnovija u aviosaobraćaju i predstavljaju veliku inovaciju za komfor i način putovanja avionom uopšte. Sedišta zapravo predstavljaju mini kabine koje u potpunosti čuvaju privatnost i putnicima omogućavaju razne kombinacije tokom putovanja. Sedišta se mogu okretati na razne strane, mogu se obarati sve do 180 stepeni u horizontalnom položaju te tako mogu pretvoriti u klasičan krevet. U kabini se obavezno  nalazi i zaseban tv set i priključci za razne elktronske uređaje koje putnik može koristiti tokom leta. Ovakva sedišta se nalaze u najvećim avionima poput džambo-džeta (Boeing 747) ili super džamba (Airbus A380) ali i u širokotrupnim avionima najnovije generacije poput Dreamliner-a (Boeing B787) ili čuvenog Boeing-ovog “Triple Seven” (B-777).

Nekada su avionske karte bile ukoričene a na naslovnoj korici nalazio se natpis i logotip aviokompanije. Svaka  avionska karta predstavljala je identitet  aviokompanije i svaka od njih imala je svoje sopstvene karte. Tu su se nalazila i uputstva za putnike, skice prtljaga sa propisanim dimenzijama i razna druga obaveštenja. Prema odluci Međunarodnog udruženja avioprevoznika koje okuplja 240 aviokompanija  od 2007. i ove karte su prestale da se koriste i uvedene su elektronske aviokarte. Eleminisanje papirnih karata donelo je značajno smanjenje troškova avio kompanijama, samim tim i smanjenje cena u avio saobraćaju poslednjih godina.

Medunarodna asocijacija za  vazdusni saobracaj (IATA) je procenila da ce putnicima na taj nacin olaksati i ubrzati cekiranje ili ce im omoguciti da se sami cekiraju, olaksati promenu datuma, putnici se mogu sami informisati putem pretrazivaca o odredjenim letovima i aviokompanijama, a sa druge strane omogucava aviokompanijama ogromne ustede na godisnjem nivou. Za turističke agencije „e-ticketing” pruža veće mogućnosti da upravljaju poslovanjem jer su u mogućnosti da izvrše izmene na rezervacijama dok su na telefonskoj vezi sa putnikom. Prema procenama IATA  koju cini oko 94 odsto svetskog avio prevoza bi na godisnjem nivou zaradila oko 3 milijarde americkih dolara ili u proesku oko 9 dolara po karti prilikom izdavanja elektronske karte u odnosu na štampanje papirnih karata.

Kada se izda elektoronska karta za zadato putovanje, formira se elektronski zapis u sistemu kompanije koja sadrži podatke o broju rezervacije i broju same elektronske karte i to predstavlja potvrdu kupovine mesta u avionu. Vama za putovanje nije potrebna čak ni odštampana avio karta, dovoljno je samo sa pasošem da odete na šalter za čekiranje gde će vas osoblje naći u sistemu i dati vam boarding pass. Za svoju licnu sigurnost vi je mozete odstampati.

Danas u svetu su skoro sve prodate avio karte u elektronskom formatu, a mnoge kompanije izdavanje papirnih karata čak i dodatno naplaćuju.

Sigurno nema putnika koji je putovao samo ekonomskom klasom da se nije zapitao kako je putovati najskupljom klasom u avio saobracaju. Koje su pogodnosti koje ona pruza? Za pocetak zelimo da Vas upoznamo sa tim da postoje Prva klasa, Biznis klasa i Ekonomska klasa.

Prva klasa je po pravilu najluksuznija klasa na redovnim linijama i imaju je samo one najveće i najbogatije avio kompanije. Biznis klasa predstavlja zapravo srednju klasu kod kompanija koje imaju Prvu klasu, odnosno najluksuzniju klasu kod vecine kompanija. U tekstu  koji sledi mi cemo govoriti o Biznis klasi kao najboljoj klasu u avio saobracaju, buduci  da Prvu klasu  imaju samo pojedine avio kompanije.

Na duzim letovima u potpunosti se mogu osetiti prednosti Biznis klase u pogledu udobnosti. Sedista su pogodnije konfiguracije, veca su, sira i udobnija. Razmak između susednih sedišta je veći kao i razmak između redova što povećava prostor za noge. Kod vecih avio kompanija i u vecim avionima sedista mogu da se obore i do 180 stepeni. ATR avioni imaju Biznis klasa u zadnjem delu aviona, dok se u vecim avionima nalazi u prednjem delu i obicno su odvojene pregradom ili zavesom.

Na daljim destinacijama, putnici mogu sebi priustiti da se odmore u djakuziju, istusiraju, presvuku. Mogu dobiti i razne druge sitnice koje im mogu biti od pomoci tokom leta (maska za spavanje, čarape umesto papuča kako bi putnik odmorio svoja stopala, majice za presvlačenje, dodatne slušalice, mini pasta za zube i četkica, vlažne maramice ). Putnici imaju kvalitetniji servis za vreme leta po pitanju obroka, besplatna alkoholna pica, posebnu audio-video opremu u sedištima i niz drugih pogodinosti koje su uglavnom različite za svaku kompaniju.

Pogodnosti ove klase mogu se osetiti i tokom boravka na aerodromima i obavljanja neophodnih procedura. Za njih postoje specijalne luksuzne čekaonice (saloni) sa sadržajima kako za odmor i relaksaciju tako i za rad. Omoguceni su im i posebni šaltere za čekiranje.

Biznis klase omogućavaju povoljnija pravila za prevoz prtljaga i putnici imaju pravo na vise besplatnog prtljaga po težinskom konceptu.

Tarife koju podrazumeva Biznis klasa omogucuju sve vrste promena, bez ikakve nadoknade, čak i otkazivanje karte sa potpunom refundacijom.

Low cost kompanije u cilju smanjenja troškova  lišene  su ovih luksuza i nemaju Biznis klasu.

Iz bezbednosnih razloga, zakoni svih zemalja zabranjuju prevoz sledećih predmeta u predatom ili ručnom prtljagu:

• Eksploziv i zаpаljive supstаnce, eksplozivne nаprаve, nаprаve čijom upotrebom mogu dа se izаzovu ozbiljne povrede ili one mogu dа predstаvljаju pretnju bezbednosti vаzduhoplovа, uključujući: vatromet, rakete, municiju, granate, dimne bombe, barut..
• Alkoholna pića koja sadrže više od 70% alkohola
• Gasovi (zapaljivi, nezapaljivi, duboko zamrznuti i otrovni) sprejevi za samoodbranu samoodbranu koja sadrže iritirajuće supstance ili supstance za onesposobljavanje, kao što su gas-suzavac ili sprejevi za omamljivanje na bazi muškata ili bibera, plin za kampovanje, tecni azot

• Rezervoari sa zapaljivim tečnostima, kao što su gorivo, boje, lakovi, sredstva za čišćenje, upaljaci
• Toksične (otrovne) i infektivne supstance, kao što su bakterijske i virusne kulture;
• Primarne (koje se ne pune) litijumske baterije i ćelije; izuzetak predstavljaju baterije za mobilne telefone i notebook računare (koje se pune)
• Materije koje emituju zapaljive gasove nakon kontakta s vodom
• Oksidirajuće materije, kao što su prah za izbeljivanje, peroksidi
• Radioaktivni materijali i proizvodi
• Nagrizajuće materije, kao što su kiseline
• Jako magnetski materijali
• Oprema na benzinski pogon i alate koji su sadrže zanemarive količine goriva
• Lažno oružje i predmeti koji se mogu koristiti kao oružje jer izbacuju projktile
• Šiljate i oštre predmete (npr. makaze, noževi)